-Ču­de­sne sli­ke na vo­di mir­nom, si­gur­nom ru­kom uz po­moć ši­la, čet­ki­ce od ru­ži­nog dr­ve­ta i konj­ske dla­ke, te pri­rod­nim bo­ja­ma u naj­kra­ćem osli­ka­va ebru umjet­nost ko­ju su ne­dav­no pro­fe­sor Ja­sin El­mas i nje­go­va su­pru­ga Gul­sum do­ni­je­li u Cr­nu Go­ru. Oni već če­ti­ri i po mje­se­ca u Tur­skom kul­tur­nom cen­tru „Ju­nus Emre” dr­že in­te­zi­van kurs „sli­ka­nja po po­vr­ši­ni vo­de” što u osno­vi ozna­ča­va ovu umjet­nost. Ebru je drev­na, ori­jen­tal­na umjet­nost ukra­ša­va­nja pa­pi­ra, a pro­fe­sor El­mas is­ti­če da ovo umi­je­će do­no­si ne­vje­ro­va­tan mir i opu­šta­nje. U raz­go­vo­ru za „Dan” naš sa­go­vor­nik ot­kri­va ka­ko na­sta­ju pra­va umjet­nič­ka dje­la ovom teh­ni­kom.
- Kurs u Pod­go­ri­ci tra­je već če­ti­ri i po mje­se­ca. Ima­mo oko 45 po­la­zni­ka ras­po­re­đe­nih u pet gru­pa. Svi su ja­ko ta­len­to­va­ni, a ono što smo pri­mi­je­ti­li je­ste re­dov­nost po­la­zni­ka. Ne iz­o­sta­ju sa ča­so­va, re­dov­ni su i to je po­ka­za­telj ko­li­ko da­ju na va­žnosti ovoj umjet­no­sti i ko­li­ko su je za­vo­lje­li. Ta­ko­đe, do­sta njih je na­ru­či­lo i ma­te­ri­ja­le jer že­le da na­sta­ve da se ba­ve ovom umjet­no­šću što je do­bar po­ka­za­telj nji­ho­ve za­in­te­re­so­va­no­sti i ve­o­ma smo za­do­volj­ni nji­ma – ot­kri­va pro­fe­sor Ja­sin El­mas za „Dan”.
On is­ti­če da se ne zna baš pre­ci­zno od kad da­ti­ra ebru umjet­nost, te da su u 16. vi­je­ku pro­na­đe­ni pr­vi li­je­pi pri­mje­ri.
- Ta se umjet­nost vre­me­nom usa­vr­ša­va­la i tra­je do dan-da­nas. Sa­ma ri­ječ ebru ozna­ča­va obla­ke, i to je umjet­nost sli­ka­nja na po­vr­ši­ni vo­de. Da­kle, da bi­ste ura­di­li je­dan cr­tež po­tre­bna je vo­da u ko­ju se pri­je bo­ja si­pa od­re­đe­ni prah „ki­tra” ka­ko bi bi­la gu­šća. U po­čet­ku su ko­ri­šće­ne ze­mlja­ne bo­je, bi­je­la bo­ja se do­bi­ja­la od kre­ča, bra­on od ze­mlje, dok već da­nas ima­mo mno­go kva­li­tet­ni­je i pig­men­ti­sa­ni­je bo­je. Po­red bo­ja, pri­bor za ebru umjet­nost uklju­ču­je čet­ki­ce ko­je se pra­ve od ru­ži­nog dr­ve­ta i konj­ske dla­ke. Sve je od pri­rod­nog ma­te­ri­ja­la iz raz­lo­ga da bi što du­že tra­ja­lo - ka­že pro­fe­sor El­mas.
Da bi ne­ki cr­tež bio pre­po­znat kao pro­fe­si­o­na­lan i kva­li­te­tan, pro­fe­sor is­ti­če da je po­treb­no dvi­je do tri go­di­ne ra­da na nje­mu.
- Kva­li­te­tan rad pri­je sve­ga mo­že da se pre­po­zna po bo­ja­ma ko­je su ko­ri­šće­ne, ko­li­ku ja­či­nu i in­te­zi­tet ima­ju. Re­ci­mo, pro­fe­si­o­nal­ci bo­je do­zi­ra­ju od­o­ka­tiv­no i stva­ra­ju no­ve mi­je­ša­njem raz­li­či­tih, za raz­li­ku od ama­te­ra ko­ji ko­ri­ste jed­nu bo­ju. Ve­o­ma bit­na je ana­to­mi­ja, ako na pri­mjer ra­di­mo ne­ki cvi­jet po­put ka­ran­fi­la, li­sto­vi tre­ba­ju da su urav­no­te­že­ni. Kod ra­do­va je ja­ko bit­na si­me­tri­ja, po sre­di­ni uvi­jek ide sta­blo, sa stra­ne li­sto­vi, a go­re je gla­va cvi­je­ta – is­ti­če naš sa­go­vor­nik.
Iako ebru umjet­nost zah­ti­je­va is­klju­či­vo rad na pa­pi­ru, pro­fe­sor El­mas is­ti­če da se u po­sled­nje vri­je­me ovom teh­ni­kom osli­ka­va­ju zi­do­vi, sta­klo, pa čak i svi­la.
- Tre­nut­no se is­pro­ba­va­ju ra­zni ma­te­ri­ja­li. Ne­ki su po­ku­ša­li da ra­de na svi­li, na ne­kim dje­lo­vi­ma auto­mo­bi­la, ke­ra­mi­ci, ali to je ne­što što se na­ma ne či­ni kao do­bro jer iz­la­zi iz okvi­ra ko­ri­šće­nja ebru umjet­no­sti. Cilj ebru umjet­no­sti je bo­ja­nje, cr­ta­nje na pa­pi­ru i ukra­ša­va­nje pa­pi­ra. To je osno­va i že­li­mo da tu tra­di­ci­ju na­sta­vi­mo. Ra­ni­je su i knji­ge ra­đe­ne ruč­no, pa se ta­da ebru ko­ri­stio za osli­ka­va­nje ko­ri­ca knji­ga, dok se sad već to ne prak­ti­ku­je. Ebru umjet­nost pred­sta­vlja je­dan rad ko­ji se mo­že uokvi­ri­ti i dr­ža­ti na zi­du – ob­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik.
U ebru umjet­no­sti, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, po­sto­je raz­ne teh­ni­ke, ko­je upra­vo iz­u­ča­va­ju na ovom kur­su.
-U zad­njoj ne­dje­lji kur­sa ra­di­mo teh­ni­ku „ak kja­se”, ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va da se pri­pre­mi je­dan rad, ko­ji je na­sli­kan na pa­pi­ru, iz­re­že se i on­da se li­je­pi na dru­gi pa­pir. Na ovom kur­su uči­li smo osli­ka­va­nje ra­znih cvje­to­va, lju­bi­či­ce, la­le, ka­ran­fi­le, bu­ke­te, zum­bu­le. Pr­vo smo uči­li te­hni­ku „ba­tal” ko­ja je naj­je­dno­stav­ni­ja, gdje se bo­je ra­si­pa­ju uz po­moć čet­ki­ce, ne ko­ri­ste se ši­la. Dru­ga teh­ni­ka je „šal”, bo­ja se opet na­no­si uz po­moć čet­ki­ce, a po­tom se uz po­moć ši­la ob­li­ku­ju cik-cak. Tre­ća teh­ni­ka je „ta­rak” od­no­sno če­šalj, gdje se ko­ri­sti je­dan me­tal­ni če­šalj. Na­kon to­ga pre­la­zi­mo na cvi­jet­ni ebru, a po­sto­ji i teh­ni­ka „ha­tib” - ka­že pro­fe­sor El­mas.
On ot­kri­va da se ova umjet­nost go­di­na­ma pre­no­si­la s ge­ne­ra­ci­je na ge­ne­ra­ci­ju, ali i da se iz­u­ča­va u ško­la­ma kao po­se­ban pred­met.
- U Tur­skoj se po­sve­ću­je ve­li­ka pa­žnja ovoj umjet­no­sti i u ško­la­ma se iz­u­ča­va kao je­dan od pred­me­ta. Na uni­ver­zi­te­ti­ma za­u­zi­ma mje­sto u svim tra­di­ci­o­nal­nim teh­ni­ka­ma, ali ni­je odvo­jen od njih već je u sklo­pu jed­nog pred­me­ta. Ja sam stu­di­rao li­je­pe umjet­no­sti na Sa­ka­ri uni­ver­zi­te­tu, i iz tih tra­di­ci­o­nal­nih umjet­no­sti oda­brao sam tes­hib ko­ja no­si zna­če­nje ukra­ša­va­nja. Po­red tes­hi­ba od dru­ge go­di­ne stu­di­ja imao sam i ebru umjet­nost kao pred­met. Me­đu­tim to što se uči na fa­kul­te­tu ni­je do­volj­no, mo­ra­te po­sle stu­di­ja baš ozbilj­no to­me da se po­sve­ti­te. Na­rav­no uvi­jek ka­da ne­što ra­di­te mo­ra da po­sto­ji ne­ko ko će to da nad­gle­da, i da vam uka­že na ne­ke even­tu­al­ne gre­ške. Ja i su­pru­ga smo po­če­li na uni­ver­zi­te­tu sa tim i po­sle to­ga smo na­sta­vi­li ozbilj­ni­je da se ba­vi­mo ovom umjet­no­šću – za­klju­ču­je pro­fe­sor El­mas. A.ŠA­BO­TIĆ


Iz­lo­žba po­la­zni­ka 25. mar­ta

Na­kon sko­ro pe­to­mje­seč­nog kur­sa 25. mar­ta bi­će or­ga­ni­zo­va­na iz­lo­žba cr­te­ža svih po­la­zni­ka.
- Iz­lo­žba ko­ju or­ga­ni­zu­je­mo 25. mar­ta u 15 ča­so­va u Tur­skom kul­tur­nom cen­tru „Ju­nus Emre”, sa­sto­ji se od ra­do­va ko­ji su na­pra­vi­li po­la­zni­ci kur­sa. Odvo­ji­li smo naj­bo­lje ra­do­ve to­kom ovih mje­se­ci. Za­jed­no smo išli na­kon ča­sa da oda­be­re­mo okvi­re za te ra­do­ve, a oko 55 njih će bi­ti iz­lo­že­no – ot­kri­va pro­fe­sor El­mas.


Umjet­nost čo­vje­ko­ve du­še

Mno­gi ve­li­ka­ni ove umjet­no­sti is­ti­ca­li su da je ebru za­pra­vo umjet­nost čo­vje­ko­ve du­še, upra­vo zbog sa­mih bo­ja, nji­ho­vog mi­je­ša­nja, kom­po­zi­ci­je, na kra­ju i sa­mog cr­te­ža. Sa tim se sla­že i pro­fe­sor El­mas, ko­ji ka­že da je skup svih tih ma­te­ri­ja­la na jed­nom mje­stu sam po se­bi ču­dan.
- Mi­slim da je to ne­ka do­bra oso­ba, ko­ja je sa­mo mo­gla u snu da do­ži­vi ova­ko ne­što. Pa re­ci­mo sa­ma ta vo­da, u ko­ju se do­da­je ki­tra-prah iz bo­ra, i me­ni je čud­no ka­ko su se svi ti ma­te­ri­ja­li sklo­pi­li i ka­ko je to sve po­sta­lo mo­gu­će. Vje­ru­jem da je tu ne­ka dru­ga stra­na umi­je­ša­na, ona bož­ja i vje­ru­jem u to što ste re­kli da je to za­pra­vo umjet­nost du­še i što do­la­zi iz du­še. Mi vi­di­mo i da su na­ši stu­den­ti ve­o­ma opu­šte­ni ka­da sjed­nu za sto­lom da ra­de. I mi osje­ti­mo to opu­šta­nje, ta­ko da mi­slim da sa­ma ta vo­da i ova umjet­nost opu­šta čo­vje­ka – do­da­je naš sa­go­vor­nik.


Ne po­sto­je dva iden­tič­na cr­te­ža

Jed­na od spe­ci­fič­no­sti ebru umjet­no­sti je­ste ta što ne po­sto­ji mo­guć­nost da se osli­ka­ju dvi­je iden­tič­ne sli­ke.
- U svi­je­tu ne po­sto­ji ni­šta što je isto. Jed­nu sli­ku mo­že­te vi na svoj na­čin da ura­di­te ali ja ću je na dru­ga­či­ji na­čin ura­di­ti, ta­ko da ne mo­že bi­ti isto. Ve­o­ma bit­na je pod­lo­ga za ebru sli­ka­nje, bo­je, kao i čet­ki­ca ko­jom se bo­ja po­pr­ska i ni­kad tač­no ne mo­že­te da zna­te gdje ta bo­ja ide. Sve je od­o­ka­tiv­no, cr­tež mo­že da bu­de sli­čan, da li­či zbog bo­ja, ali ne mo­že bi­ti iden­ti­čan – na­gla­ša­va naš sa­go­vor­nik.